~ Portal za razvoj demokratske i pravne svijesti u BiH ~

~ Korupcija je rak za demokratiju ~

Log In

Presude Suda za ljudska prava u Strazburu: Sejdić-Finci (kompletna presuda)

Evropski Sud za ljudska prava u Strazburu presudio je 2009.godine u slučaju Sejdić-Finci protiv države BiH. U kontekstu posljednje presude koju je u istom sudu dobila i Mostarka Irma Baralija, uredništvo portala Demos.ba će objaviti sve dosadašnje presude u kojima su građani BiH izašli kao pobjednici u sporu sa državom. U prvom nastavku objavljujemo presudu Sejdić-Finci.

U predmetu Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, Evropski sud za ljudska prava, zasjedajući u Velikom vijeću u sastavu:

 

 

Jean-Paul Costa, predsjednik,            
Christos Rozakis,           
Nicolas Bratza,           
Peer Lorenzen,           
Françoise Tulkens,           
Josep Casadevall,           
Giovanni Bonello,          
Lech Garlicki,           
Khanlar Hajiyev,           
Ljiljana Mijović,          
Egbert Myjer,
David Thór Björgvinsson,           
George Nicolaou,           
Luis López Guerra,           
Ledi Bianku,           
Ann Power,          
Mihai Poalelungi, sudije,
i Vincent Berger, pravni savjetnik,

Nakon  vijećanja  zatvorenog  za  javnost,  održanog  3.  juna  i  25.  novembra  2009.,  donio je sljedeću presudu koja je usvojena posljednjeg navedenog dana:

PROCEDURA:
1.  Postupak  u  ovom  predmetu  pokrenut  je  s  dvije  aplikacije  (br.  27996/06  i  34836/06)  protiv  Bosne  i  Hercegovine,  koje  su  3.  jula  i  18.  augusta  2006.  Sudu  podnijela  dva  državljanina  Bosne  i  Hercegovine  gosp.  Dervo  Sejdić  i  gosp.  Jakob  Finci  (aplikanti),  u  skladu  s  članom  34.  Konvencije  za  zaštitu  ljudskih  prava  i  osnovnih sloboda (Konvencija).

2. Aplikanti su se žalili da im je onemogućeno da se kandidiraju na izborima za Dom  naroda  i  Predsjedništvo  Bosne  i  Hercegovine  zbog  njihovog  romskog  i  jevrejskog porijekla. Oni su se pozvali na član 3., 13. i 14.,  član 3. Protokola br. 1 i član 1. Protokola br. 12.

3.  Aplikacije  su  dodijeljene  Četvrtom  odjelu  Suda  (Pravilo  52.  stav  1.  Pravila  Suda). Dana 11. marta 2008., Vijeće navedenog odjela odlučilo je da o aplikacijama obavijesti  Vladu.  Vijeće  je,  u  skladu  s  odredbama  člana  29.  stav  3.  Konvencije,  odlučilo  da  istovremeno  ispita  meritum  i  dopuštenost  aplikacija.  Dana  10.  februara  2009.,   Vijeće   sastavljeno   od   sudija:   Nicolas   Bratza,   Lech   Garlicki,  Giovanni   Bonello,   Ljiljana   Mijović,   David   Thór   Björgvinsson,   Ledi   Bianku   i   Mihai   Poalelungi,  kao  i  Fatoş  Araci,  zamjenik  registrara  Odjela,  ustupilo  je  nadležnost  u  korist  Velikog  vijeća  i  nijedna  od  strana  u  postupku  nije  se  tome  protivila  (član  30.  Konvencije  i  pravilo  72.).  Sastav  Velikog  vijeća  određen  je  u  skladu  s  odredbama  člana 27. stav 2. i.3 Konvencije i pravilom 24.

4.  Strane  u  postupku  dostavile  su  pismena  zapažanja  u  pogledu  dopuštenosti  i  merituma. Treće strane, Venecijanska komisija, AIRE centar (Centar za savjetovanje o individualnim pravima u Evropi) i Open Society Justice Initiative (Institut otvoreno društvo  -  Pravna  inicijativa),  kojima  je  dopušteno  da  interveniraju  u  pisanoj  formi  (član  36.  stav  2.  Konvencije  i  pravilo  44.  stav  2.),  također  su  dostavile  svoja  zapažanja.

5. Dana 3. juna 2009. održano je javno ročište u zgradi Suda za ljudska prava u Strasbourgu (pravilo 54. stav 3.). Pred Sudom su se pojavili: (a)  u ime Vlade:
gđa   Z.IBRAHIMOVIĆ, zamjenik agenta, gđa   B.SKALONJIĆ, pomoćnik agenta, gosp. F.TURČINOVIĆ, savjetnik; (b)  u ime aplikanata: gosp. F.J.LEON DIAZ, gđa S.P.ROSENBERG, gosp.C.BALDWIN, savjetnik. Sudu  su  se  obratili  gđa  Ibrahimović,  gosp.  Leon  Diaz,  gđa  Rosenberg  i  gosp.  Baldwin. Drugi aplikant je, također, prisustvovao ročištu.

ČINJENICE:
         
I. OKOLNOSTI SLUČAJA

A.Relevantna pozadina predmetnog slučaja

6.  Ustav  Bosne  i  Hercegovine  (u  daljnjem  tekstu:  Ustav  ili  državni  ustav,  kada  je potrebno napraviti razliku od entitetskih ustava) predstavlja aneks Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini (Dejtonski mirovni sporazum), parafiran je u Dejtonu 21. novembra 1995., a potpisan u Parizu 14. decembra 1995. Pošto Ustav predstavlja dio mirovnog sporazuma, on je sačinjen i donesen bez procedura koje bi osigurale  demokratski  legitimitet.  On  predstavlja  jedinstven  slučaj  ustava  koji  nije  nikad  objavljen  na  službenim  jezicima  države  o  kojoj  je  riječ,  nego  je  usaglašen  i  objavljen   na   stranom,   engleskom   jeziku.   Ustav   je   potvrdio   nastavak   pravnog   postojanja   Bosne   i   Hercegovine   kao   države,   a   modificirao   njenu   unutrašnju   strukturu.  U  skladu  sa  Ustavom,  Bosna  i  Hercegovina  sastoji  se  od  dva  entiteta:  Federacije  Bosne  i  Hercegovine  i  Republike  Srpske.  Dejtonski  mirovni  sporazum  nije  uspio  riješiti  međuentitetsku  graničnu  liniju  u  području  Brčkog,  ali  su  strane  pristale  na  obavezujuću  arbitražu  u  vezi  s  tim  (član  V.  Aneksa  2  uz  Dejtonski mirovni  sporazum).  U  skladu  s  arbitražnom  odlukom,  od  5.  marta  1999.,  stvoren  je  Brčko Distrikt pod  isključivim suverenitetom države.

7.   U   uvodnom   dijelu   Ustava,   Bošnjaci,   Hrvati   i   Srbi   opisani   su   kao   „konstitutivni  narodi“.  Na  nivou  države  uvedeni  su  mehanizmi  podjele  vlasti,  koji  onemogućavaju usvajanje odluka     protiv     volje     predstavnika     bilo     kojeg     „konstitutivnog  naroda“,  uključujući  i  veto  za  zaštitu  vitalnog  interesa,  entitetski  veto, dvodomni sistem (s Domom naroda koji se sastoji od pet Bošnjaka i istog broja Hrvata  iz  Federacije  Bosne  i  Hercegovine  i  pet  Srba  iz  Republike  Srpske),  kao  i  kolektivno  Predsjedništvo  od  tri  člana,  od  kojih  je  jedan  Bošnjak  i  jedan  Hrvat  iz  Federacije BiH i jedan Srbin iz Republike Srpske (detaljnije pogledati tačke 12. i 22. u tekstu).

B.Predmetni slučaj

8.  Aplikanti  su  rođeni  1956.  i  1943.  godine.  Obavljali  su  i  još  uvijek  obavljaju  istaknute   funkcije   u   javnom   životu.   Gosp.   Sejdić   trenutno   obavlja   dužnost   posmatrača  za  romsku  populaciju  pri  Misiji  OSCE-a  u  Bosni  i  Hercegovini,  dok  je  ranije  bio  član  Vijeća  Roma  Bosne  i  Hercegovine  (najviše  predstavničko  tijelo  lokalne romske zajednice) i član Savjetodavnog odbora za pitanja Roma (zajedničko tijelo  koje  se  sastoji  od  predstavnika  lokalnih  Roma  i  relevantnih  ministarstava).  Gosp. Finci trenutno obavlja dužnost ambasadora Bosne i Hercegovine u Švicarskoj (obavljao dužnost u vrijeme donošenja presude), a  prije  toga  je  obavljao  dužnost  predsjednika  Međureligijskog  vijeća  Bosne  i  Hercegovine i direktora Agencije za državnu službu.

9.  Aplikanti  se  izjašnjavaju  kao  lica  romskog,  odnosno  jevrejskog  porijekla.  Pošto  se  ne  izjašnjavaju  kao  pripadnici  nekog  od  „konstitutivnih  naroda“,  oni  su  onemogućeni  da  se  kandidiraju  na  izborima  za  Dom  naroda  (drugi  dom  državnog  parlamenta) i za Predsjedništvo (kolektivni šef države). Dana 3. januara 2007. gosp. Finciju je to i pismeno potvrđeno.

II.  RELEVANTNO MEĐUNARODNO I DOMAĆE PRAVO I PRAKSA

 A.Dejtonski mirovni sporazum

10.  Dejtonski  mirovni  sporazum,  koji  je  parafiran  21.  novembra  1995.,  u  vojnoj  zrakoplovnoj  bazi  Wright-Patterson  pored  Dejtona  (Sjedinjene  Američke  Države)  i  potpisan 14. decembra 1995. u Parizu (Francuska), predstavljao je vrhunac pregovora koji   su   s   prekidima   trajali   44   mjeseca   i   održavali   se   pod   pokroviteljstvom   Međunarodne konferencije za bivšu Jugoslaviju i Kontakt-grupe. Stupio je na snagu 14. decembra 1995.  i ima 12 aneksa.

1.Aneks 4 (Ustav Bosne i Hercegovine)
 
11. Ustav razlikuje „konstitutivne narode“ (lica koja se izjašnjavaju kao Bošnjaci, Hrvati  i  Srbi)  i  „ostale“  (pripadnike  etničkih  manjina  i  lica  koja  se  ne  izjašnjavaju  kao pripadnici bilo koje grupe zbog mješovitih brakova, mješovitih brakova roditelja ili   drugih   razloga).   U   bivšoj   Jugoslaviji   o   etničkoj   pripadnosti   odlučivalo   je   isključivo  lice  samoopredjeljenjem.  Na  taj  način  nisu  se  tražili  nikakvi  objektivni  kriteriji kao što je poznavanje određenog jezika ili pripadnost određenoj religiji. Isto tako nije bilo potrebno da ostali članovi određene etničke grupe to prihvate. Ustav ne sadrži  odredbe  koje  se  odnose  na  određivanje  nečije  etničke  pripadnosti:  izgleda  da  se pretpostavljalo da je tradicionalno samoopredjeljenje dovoljno.

12. Samo  lica  koja  su  se  izjašnjavala  kao  pripadnici  nekog  od  „konstitutivnih  naroda“ mogli su da se kandidiraju za Dom naroda (drugi dom državnog parlamenta) i  Predsjedništvo  (kolektivni  šef  države).  Dalje  u  tekstu  navedene  su  relevantne  odredbe Ustava: Član IV. „Parlamentarna skupština ima dva doma: Dom naroda i Predstavnički dom.

Dom naroda

Dom naroda sastoji se od 15 delegata, od kojih su dvije trećine iz Federacije (uključujući pet Hrvata i pet Bošnjaka) i jedna trećina iz Republike Srpske (pet Srba). a). Nominirane  hrvatske,  odnosno bošnjačke delegate iz Federacije biraju hrvatski, odnosno  bošnjački  delegati  u  Domu  naroda  Federacije

Delegate  iz  Republike  Srpske  bira  Narodna skupština Republike Srpske. Devet  članova  Doma  naroda  sačinjava  kvorum,  pod  uslovom  da  su  prisutna  najmanje tri bošnjačka, tri hrvatska i tri srpska delegata. 

Predstavnički  dom

Predstavnički  dom  sastoji  se  od  42  člana,  od  kojih  se  dvije  trećine biraju s teritorije Federacije, a jedna trećina s teritorije Republike Srpske.  a) Članovi  Predstavničkog  doma  biraju  se  neposredno  iz  svog entiteta,  u  skladu  sa  izbornim  zakonom  koji  će  donijeti  Parlamentarna  skupština.  Međutim,  prvi  izbori  bit  će održani u skladu s Aneksom 3. Općeg okvirnog sporazuma.  b) Većina svih članova izabranih u Predstavnički dom sačinjava kvorum.

Procedura

I jedan i drugi dom  bit će sazvani u Sarajevu, najkasnije 30 dana nakon njihovog izbora.  Do  rata  1992.-95.  Bošnjaci  su  bili  poznati  pod  imenom  muslimani.  Naziv  “Bošnjaci”  ne  treba  miješati  s  nazivom  “Bosanci”,  koji  se  obično  koristi  za  građane  Bosne  i  Hercegovine  bez  obzira  na  njihovo etničko porijeklo. Članove  Doma  naroda  Federacije  BiH  imenuju  kantonalni  parlamenti  (Federacija  BiH  ima  deset  kantona). Članovi kantonalnih parlamenata biraju se neposredno. Članovi Narodne skupštine Republike Srpske biraju se neposredno.

Svaki  dom  će  većinom  glasova  usvojiti  svoj  poslovnik  o  radu  i  izabrati  među svojim članovima  jednog  Srbina,  jednog  Bošnjaka  i  jednog  Hrvata  za  predsjedavajućeg  i  zamjenike predsjedavajućeg, s tim da će mjesto predsjedavajućeg rotirati između ova tri lica.  c) Sve zakonodavne odluke moraju biti odobrene od oba doma.  d) Sve odluke u oba doma donose se većinom glasova onih koji su prisutni i glasaju. Delegati  i  članovi  ulagat  će  najveće  napore  kako  bi  većina  uključivala  najmanje  jednu  trećinu glasova delegata ili članova s teritorije svakog entiteta. Ukoliko većina ne uključuje jednu  trećinu  glasova  delegata  ili  članova  s  teritorije  svakog  entiteta,  predsjedavajući  i  njegovi  zamjenici  će,  radeći  kao  komisija,  nastojati  da  u  roku  od  tri  dana  od  glasanja  postignu saglasnost. Ukoliko ta nastojanja ne uspiju, odluke će se donijeti većinom onih koji su  prisutni  i  glasaju,  pod  uslovom  da  glasovi  protiv  ne  uključuju  dvije  trećine,  ili  više,  delegata ili članova izabranih iz svakog entiteta.  e)  Predložena  odluka  Parlamentarne  skupštine  može  biti  proglašena  destruktivnom  po  vitalni  interes  bošnjačkog,  hrvatskog  ili  srpskog  naroda  većinom  glasova  iz  redova  bošnjačkih,  hrvatskih  ili  srpskih  delegata  izabranih  u  skladu  sa  stavom  1.  tačka  (a).  Za  donošenje  takve  odluke  bit  će  potrebna  saglasnost  Doma  naroda,  izglasana  od  većine bošnjačkih, većine hrvatskih i većine srpskih delegata koji su prisutni i glasaju.  f)   Kada   većina   bošnjačkih,   hrvatskih   ili   srpskih   delegata   stavi   primjedbu   na   pozivanje  na  tačku  (e),  predsjedavajući  Doma  naroda    odmah  će  sazvati  Zajedničku komisiju,  koja  se  sastoji  od  tri  delegata,  od  kojih  je  svaki  izabran  iz  redova  bošnjačkih, hrvatskih i srpskih delegata, s ciljem razrješenja tog pitanja. Ukoliko to Komisija ne uspije u roku od pet dana, predmet se upućuje Ustavnom sudu koji će po hitnom postupku preispitati proceduralnu ispravnost slučaja.  g)  Dom  naroda  može  se  raspustiti  odlukom  Predsjedništva  ili  samog  doma,  pod  uslovom da je odluka Doma o raspuštanju donesena većinom koja uključuje većinu delegata iz    najmanje  dva  naroda,  bošnjačkog,  hrvatskog  ili  srpskog.  Dom  naroda  koji  je  izabran  u  prvim izborima poslije stupanja na snagu ovog ustava ne može biti raspušten.  h)  Odluke  Parlamentarne  skupštine  neće  stupiti  na  snagu  prije  nego  što  budu  objavljene.  i) Kompletni zapisnici sa rasprava u oba doma bit će objavljivani, a njihove sjednice će, osim u izuzetnim situacijama u skladu s poslovnikom, biti javne.  j) Delegati i članovi ne mogu biti pozivani na krivičnu ili građansku odgovornost u pogledu bilo kojeg čina izvršenog u okviru dužnosti u Parlamentarnoj skupštini. 

Ovlaštenja 

Parlamentarna skupština nadležna je za:  donošenje  zakona  koji  su  potrebni  za  provođenje  odluka  Predsjedništva  ili  za  vršenje funkcija Skupštine po ovom ustavu.

Odlučivanje o izvorima i iznosu sredstava za rad institucija Bosne i Hercegovine i za međunarodne obaveze Bosne i Hercegovine. Odobravanje budžeta za institucije Bosne i Hercegovine. 

Odlučivanje o saglasnosti za ratifikaciju ugovora.

Ostala  pitanja  koja  su  potrebna  da  se  provedu  njene  dužnosti  ili  koja  su  joj  dodijeljena zajedničkim sporazumom entiteta.

Član V. „Predsjedništvo  Bosne  i  Hercegovine  sastoji  se  od  tri  člana:  jednog  Bošnjaka  i  jednog  Hrvata,  koji  se  svaki  biraju  neposredno  s  teritorije  Federacije,  i  jednog  Srbina,  koji  se  bira  neposredno s teritorije Republike Srpske. 

Izbor i trajanje mandata

Članovi  Predsjedništva  biraju  se  neposredno  u  svakom  entitetu  (tako  da  svaki  glasač glasa za popunjavanje jednog mjesta u Predsjedništvu), u skladu sa izbornim zakonom koji donosi Parlamentarna skupština. Međutim, prvi izbori održat će se u skladu s Aneksom 3.   Općeg   okvirnog   sporazuma.   Bilo   koje   upražnjeno   mjesto   u   Predsjedništvu   bit   će popunjeno  od  odgovarajućeg  entiteta,  u  skladu  sa  zakonom  koji  će  donijeti  Parlamentarna  skupština.

Mandat  članova  Predsjedništva  koji  su  izabrani  na  prvim  izborima  traje  dvije  godine;  mandat  članova  izabranih  nakon  toga  bit  će četiri  godine.  Članovi  Predsjedništva  mogu   biti   birani   još   jedan   uzastopni   mandat,   a   nakon   toga   nemaju   pravo   izbora   u   Predsjedništvo prije isteka četvorogodišnjeg roka.  2. Procedura a)  Predsjedništvo  će  usvojiti  svoj  poslovnik  o  radu  koji  će  predvidjeti  adekvatan  vremenski rok za najavu sjednica Predsjedništva.

Članovi    Predsjedništva    će    između    sebe    imenovati    jednog    člana    za    predsjedavajućeg. U prvom mandatu Predsjedništva, predsjedavajući će biti onaj član koji je dobio najveći broj glasova. Poslije toga, način izbora predsjedavajućeg, rotacijom ili na drugi način, odredit će Parlamentarna skupština u skladu s članom IV. stav 3.  c)  Predsjedništvo  će  nastojati  da  usvoji  sve  odluke  Predsjedništva  –  tj.  one  koje  se  tiču pitanja koja proizilaze iz člana V (3), tačke (a) do (e) – putem konsenzusa. Takve odluke mogu,  pod  uslovima  iz  tačke  (d)  ovog  stava,  usvojiti  dva  člana  ukoliko  svi  pokušaji  da  se  dostigne konsenzus ne uspiju. 

Član  Predsjedništva  koji  se  ne  slaže  s  odlukom  može  odluku  Predsjedništva  proglasiti destruktivnom po vitalni interes entiteta za teritoriju s koje je izabran, pod uslovom da  to  učini  u  roku  od  tri  dana  po njenom  usvajanju.  Takva  odluka  bit  će  odmah  upućena Narodnoj  skupštini  Republike  Srpske,  ako  je  tu  izjavu  dao  član  s  te  teritorije;  bošnjačkim delegatima u Domu naroda Federacije, ako je takvu izjavu dao bošnjački član; ili hrvatskim delegatima  u  istom  tijelu,  ako  je  tu  izjavu  dao  hrvatski  član.  Ako  ta  izjava  bude  potvrđena dvotrećinskom  većinom  glasova  u  roku  od  10  dana  po  upućivanju,  osporavana  odluka  Predsjedništva neće imati učinka.

Ovlaštenja

Predsjedništvo je nadležno za: 

Vođenje vanjske politike Bosne i Hercegovine;
Imenovanje    ambasadora    i    drugih    međunarodnih    predstavnika    Bosne    i    Hercegovine, od kojih najviše dvije trećine mogu biti odabrani s teritorije Federacije; 
Predstavljanje Bosne i Hercegovine u međunarodnim i evropskim organizacijama i  institucijama  i  traženje  članstva  u  onim  međunarodnim  organizacijama  i  institucijama  u  kojima Bosna i Hercegovina nije član; 
Vođenje  pregovora  za  zaključenje  međunarodnih  ugovora  Bosne  i  Hercegovine,  otkazivanje i, uz saglasnost Parlamentarne skupštine, ratificiranje takvih ugovora; 
Izvršavanje odluka Parlamentarne skupštine; 
Predlaganje  godišnjeg  budžeta  Parlamentarnoj  skupštini,  uz  preporuku  Vijeća ministara; 
Podnošenje  izvještaja  o  rashodima  Predsjedništva  Parlamentarnoj  skupštini  na  njen zahtjev, ali najmanje jednom godišnje; 
Koordinaciju,  prema  potrebi,  s  međunarodnim  i  nevladinim  organizacijama  u  Bosni i Hercegovini; 
Vršenje drugih djelatnosti koje mogu biti potrebne za obavljanje dužnosti, koje mu prenese Parlamentarna skupština, ili na koje pristanu entiteti. 

13. Sporna ustavna rješenja u predmetnom slučaju nisu uključena  u  Dogovorene  osnovne  principe  koji  čine  osnovni  okvir  onog  što  će  budući  Dejtonski  mirovni  sporazum sadržavati (vidjeti tačke 6.1 i 6.2 Dodatnih dogovorenih osnovnih principa, od  26.  septembra  1995.).  Međunarodni  posrednici  su,  navodno,  nerado  kasnije  prihvatili ova rješenja zbog insistiranja koja su u tom smislu dolazila od nekih strana  koje  su  učestvovale  u  sukobu.

14.  Potpuno svjesni činjenice da su ovakva rješenja najvjerovatnije u suprotnosti sa  zaštitom  ljudskih  prava,  međunarodni  posrednici  smatrali  su  da  je  veoma  važno  učiniti  Ustav  promjenjivim  i  predvidjeti  postepeno  ukidanje  ovih  rješenja.  Tako  je  ubačen član II. stav 2. Ustava. On glasi: „Prava  i  slobode  predviđeni  u  Evropskoj  konvenciji  za  zaštitu  ljudskih  prava  i  osnovnih   sloboda   i   u   njenim   protokolima   direktno   se   primjenjuju   u   Bosni   i   Hercegovini. Ovi akti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima.

“ Iako je Ustavni sud Bosne i Hercegovine u svojim odlukama U 5/04, od 31. marta  2006.,  i  U  13/05,  od  26.  maja  2006.,  odlučio  da  Evropska  konvencija  o  ljudskim pravima nema prednost u odnosu na Ustav, u svojoj odluci AP 2678/06, od 29. septembra 2006., došao je do drugačijeg zaključka. U ovoj drugoj odluci Sud je razmatrao  žalbu  u  vezi  s  nemogućnošću  apelanta  da  se  kandidira  na  izborima  za  Predsjedništvo  zbog  njegove  etničke  pripadnosti  (Bošnjak  iz  Republike  Srpske)  i  odbio  je  u  meritumu. 

Relevantni  dio  mišljenja  većine  glasi  kako  slijedi  (prijevod  dostavio Ustavni sud): 
"Apelanti povredu svojih prava obrazlažu činjenicom da se, prema članu II/2. Ustava  Bosne  i  Hercegovine,  prava  i  slobode  predviđene  u  Evropskoj  konvenciji  i  njenim protokolima direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini i imaju prioritet nad svim  ostalim  zakonima,  te  smatraju  da  je  kandidatura  Ilijaza  Pilava  za  člana Predsjedništva BiH odbijena isključivo na osnovu njegovog nacionalnog porijekla u čemu  vide  povredu  člana  1.  Protokola  broj  12.  Evropske  konvencije  koji  garantira  uživanje svih prava predviđenih zakonom bez diskriminacije, te precizira da niko ne smije  biti  diskriminiran  od  javnih  tijela  na  bilo  kojim  osnovama  koje  uključuju  i  nacionalno porijeklo. ...

Nesporno je da odredba člana V. Ustava Bosne i Hercegovine, kao i odredba člana  8.  Izbornog  zakona  iz  2001.  godine,  ima  restriktivan  karakter  u  smislu  da  ograničava  prava  građana  u  pogledu  mogućnosti  Bošnjaka  i  Hrvata  iz  Republike  Srpske,  odnosno  Srbina  iz  Federacije  BiH  da  se  kandidiraju  za  izbor  za  člana Predsjedništva  BiH.  Međutim,  svrha  tih  odredbi  je  jačanje  pozicija  konstitutivnih  naroda tako da se na nivou države kao cjeline osigura da se Predsjedništvo sastoji od predstavnika  sva  tri  konstitutivna  naroda.  S  obzirom  na  aktuelnu  situaciju  u  Bosni  i  godine,  radila  je  kao  pravni  savjetnik  kod  gops.  Bildta  dok  je  bio  visoki  predstavnik  za  Bosnu  i  Hercegovinu.  1  Gosp.  O'Brien  učestvovao  je  u  dejtonskim  pregovorima  kao  advokat  Kontakt-grupe,  kao  i  u  svim  glavnim pregovorima koji su bili vezani za bivšu Jugoslaviju od 1994. do 2001. godine.

Kompletan tekst presude možete pročitati na izvornom dokumetu.

 

 

~ Demos

Mišljenja iznešena u tekstovima ne označavaju nužno stavove portala Demos.ba