~ Portal za razvoj demokratske i pravne svijesti u BiH ~

~ Korupcija je rak za demokratiju ~

Log In

Partijsko zapošljavanje u zarobljenoj državi Bosni i Hercegovini koju uništava sistemska korupcija

Današnjim tekstom zaključujemo analizu iz preglednog naučnog rada profesora doktora Brace Kovačevića, redovnog profesora Univerziteta u Banjoj Luci, sa Fakulteta političkih nauka. Riječ je o odlično urađenoj analizi i presjeku socio-ekonomske slike Bosne i Hercegovine te uzrocima koji su našu državu svrstali u najsiromašnije države u Evropi.

Piše: Prof.Dr. Braco Kovačević


Kada je riječ o donatorskim  sredstvima, prema istraživanju Inicijative  za  bolju  i  humaniju inkluziju, u periodu od 1992. do 2000. godine je Bosna i Hercegovina dobila između 46 i 53 milijarde dolara međunarodne pomoći. Novac je uglavnom išao za obnovu porušene infrastrukture, povratak izbjeglica i podršku kreiranju multietničkih zajednica. Međutim, procjenjuje se da je samo od 40-50% međunarodne pomoći ušlo u BiH, dok je ostatak uglavnom ostajao u zemljama donatorima, koje su tim  novcem  plaćale  svoje  kompanije,  konsalting  i  projektantske  kuće,  koje  su  se  bavile implementacijom  projekata  pomoći  u  BiH.  Kako  ističe  direktor Inicijative  za  bolju  i  humaniju inkluziju Žarko Papić, sam sistem međunarodne pomoći bio je korumpiran. To nije nikakva tajna i on je karakterističan za sve zemlje koje su prošle kroz rat.

Međunarodne organizacije ili vlade koje su htjele da doniraju određeni novac BiH, gotovo uvijek su za realizaciju projekta pomoći angažovale kompanije  iz  svojih  zemalja  koje  su  za  svoje  usluge  uzimale  ogroman  novac.  Koliko  su  se  bahato ponašali, može se vidjeti i iz podatka da su inostrani konsultanti imali dnevnice koje su se kretale i do 1.000 dolara. Za novac koji je dolazio u Bosnu i Hercegovinu se sa sigurnošću ne zna gdje je završio i na šta je potrošen, jer o tome ne postoji adekvatna i tačna evidencija, i sve do 1998. godine nadležni i nisu  vodili  nikakvu  statistiku  opotrošnji  doniranih  sredstava.  Kako  Papić ističe,  u  periodu  ratne ekonomije  sve  forme  kriminalnog  ponašanja  su  svakako  bile  moguće,  jer  su  bile  povezane  sa neprikosnovenim „kraljevima rata. Ali, oni koji su obezbjeđivali korupciju tokom rata, činili su to i poslije  rata.  

-Položaj  zavisnosti  od  inostrane  pomoći  bio  je  vrlo  plodan  za  korupciju.  Kriminalni političari iz tog doba su bili ključni ljudi za međunarodnu zajednicu, jer su oni u većini slučajeva pod kontrolom držali gotovo sve, pa i potencijalne snabdjevače robom i uslugama. Prilikom realizacije projekata obnove kuća pojedinci su uzimali ogroman novac. Na primjer, ako je nešto koštalo 30.000 maraka, oni su kroz papire prikazivali nekoliko puta veće iznose, ističe Papić navodeći da je RS sve do 1998. godine bila pod svojevrsnim embargom međunarodnih organizacija, tako da je više od 90% pomoći završilo na prostoru FBiH. Ono što je veoma zabrinjavajuće je to što vlasti u BiH nikada nisu uspjele da sprovedu ozbiljniju istragu kojom bi bilo utvrđeno koliko je novca uistinu donirano i na šta je potrošen. Ĉak, nije ni pomoglo formiranje komisije koja je trebala da istraži ovaj oblik kriminala.
-I to  je  jedan  od  pokazatelja  koliko  se  korupcija  duboko  ukorijenila  u  sve  pore  društva,  ali  i  da određenim političkim centrima moći, koji vuku korijene još iz devedesetih godina prošlog vijeka, nije u interesu da bude otkrivena istina o tome gdje su potrošene desetine milijardi maraka, napominje Papić.

Poseban problem koji se odnosi na korupciju i politički kriminal upravo se odnosi na problem –partijskog zapošljavanja. U nedostatku stvarne tržišne privrede, glavna mjesta zapošljavanja i glavni poslodavci postaju političke partije na vlasti i firme koje se nalaze pod njihovom partijsko-državnom kontrolom. Između zapošljavanja  i  izbornog  glasanja  postoji  direktna  veza:  partijsko  zapošljavanje  podrazumijeva  da potencijalna  osoba  (kao  i    njegova  porodica,  prijatelji,  kumovi,  prijatelji)  glasaju  za  stranku  koja  je zadobila poziciju biroa za zapošljavanje. Tako se pokazuje da su u ovom, ali i u drugim slučajevima, političke  partije  ekskluzivne,  autarhične  i  gotovo  sektaške,  te  da  postoji  strateška  neravnopravnost onih koji ne pripadaju vladajućim političkim partijama i vlasti.  U ranijem periodu su, nakon izbornih pobjeda, partijski funkcioneri otvoreno govorili da su određena radna mjesta rezervisana za partijski kadar, kao i njihove koalicione partnere. Danas to više otvoreno ne govori (ali se radi) zato što je  javnost u BiH artikulisala snažan diskurs o partijskom, i drugim vidovima nepotizma. S  obzirom  na  povezanost  sa  organizovanim  kriminalom  i  korupcijom,  Bosna  i  Hercegovina postaje „zarobljena država“.

Ona  je  zarobljena  ne  samo  zbog  tih,  nego  i  zbog  drugih  negativnih  pojava,  kao  što  je, recimo, postojanje međusobne netrpeljivosti političkih etno-birokratija, kao i naroda. Pa, i na pitanje: što ljudi u svijetu najprije pomisle kada se pomene Bosna i Hercegovina, najčešći su odgovori obojeni negativnim  narativima.  Naime,  spoljnopolitički  status  BiH  je  već  decenijama  označen  negativnim konotacijama  zbog ratne  prošlosti,  ali  i  nastavka  rata  drugim  sredstvima,  unutrašnjih  ekonomskih, političkih i nacionalnih tenzija, napetosti i nestabilnosti, organizovanog kriminala i korupcije. Kao što se vidi, brojni su razlozi zbog kojih Bosna i Hercegovina istinski nije sposobna da se izdigne na nivo civilizacijskog razvoja, kao i da ispuni uslove za evrointegracije i ulazak u Evropsku uniju.  Nisu  samo  u  pitanju  ugroženost  slobode  izražavanja,  političko  miješanje  u  rad  medija, ekonomije, pravosuđa i sudstva, i uspostavljanje kontrole nad njima, nego i neodgovornost vlada i uprave,   te   nedostatak      demokratije   i   vladavine   prava.   Nepostojanje konkurentne ekonomije, neefikasne  reforme,  nemogućnost  zapošljavanja,  agresivna  poreska  politika,  izrazita  korupcija  i politički kriminal, međusobna mržnja i netrpeljivost – pojave su koje razaraju privredu i društvo, i koče neophodan napredak.

Gotovo prema svim komparativnim parametrima i relevantnim podacima –kao što su slabost države,  indeks terorizma, mogućnost poslovanja, ekonomske slobode, percepcija  korupcije, sloboda medija - Bosna  i  Hercegovina  se  nalazi  među  najslabijim  državama  u  regionu.  Oligopolija (kleptokratska politička oligarhija), nizak  nivo  demokratije  i  nestabilan  pravni  poredak  (nedostatak vladavine prava i pravne države), nizak nivo bezbjednosti i sigurnosti (ugroženost ljudskih prava i sloboda), ekonomska kriza i visok nivo korupcije (kleptokratije i organizovanog kriminala) – bitna su obilježja slabih i(ili)raspadajućih država,  država koje su nesposobne da građane zaštite od raznih oblika  diskriminacija,  nesigurnosti,  nasilja  i  nebezbjednosti,  država  koja  nije  sposobna  ni sebe da zaštiti od pojedinaca i društvenih grupa kojima ona isključivo služi za ostvarenje svojih oligarhijskih kompradorskih interesa. Ta je država -zarobljena država.

Ekonomski izuzetno devastirana, politički dezorganizovana, dezorijentisana i antagonizirana, civilizacijski  retrogradna,  Bosna  i  Hercegovina  je  ostala  zarobljena  u  predatorskim  raljama  anomije, kleptokratije,  korupcije,  nepotizma,  političke  neodgovornosti,  organizovanog  političkog  kriminala  i brojnih  drugih  devijantnih  i  socijalno-patoloških pojava. Sve je više postajala slaba, nestabilna, raspadajuća, propadajuća, nemoguća, nedovršena, zarobljena država. Postojanje   velike   stope   nezaposlenosti,   bijede   i   siromaštva,   nebezbijednosti   i besperspektivnosti, lošeg  ekonomskog,  političkog  i  etnonacionalnog  stanja,    neadekvatnih  i nedostojanstvenih socijalnih uslova života, došlo je do masovnog migranja stanovništva i njihovog bježanja iz sumorne i surove belicističke realnosti Bosne i Hercegovine u zemlje Zapadne Evrope, ali i druge  zemlje.  Sa procesima globalizacije se povećala i pokretljivost,  migracije  i  migratorna  kretanja pojedinaca i društvenih grupa. Ne samo stariji, nego i mlađi, najčešće u inostranstvo odlaze kako iz ekonomskih i socijalnih razloga,  nemogućnosti zaposlenja  i  rješavanja  stambenih  problema,  tako  i  iz  političkih  i  etničkih razloga.

Migracije se i dalje veoma brzo i nezadrživo nastavljaju, i to ne samo kao rezultat razvoja globalizacijskih  procesa  u  svijetu,  nego  i  kao  posljedica  izrazitog  postojanja različitih  neprilika  u Bosni i Hercegovini, posebno onih vezanih za siromaštvo kao diskriminaciju. S druge  strane  posmatrano,  građani  su  zapali  u  apatiju  i  građanski  neaktivizam,  i  zato  su nesposobni da uspješno izmijene postojeće dramatično ekonomsko, političko i socijalno stanje. Da bi onemogućili  bilo  kakav  oblik  potencijalnog  rebelizma  i  razvoj  civilnog  društva,  bosansko-hercegovački politički oligarsi manipulišu nacionalizmom i drugim političkim oblicima maniheistiĉke podjele  (na nas i  njih, naše i njihove, patriote i  neprijatelje),  kao  već  oprobanim  i efikasnim  mehanizmima  skrivanja  postojanja loših  ekonomskih, političkih,  socijalnih  i egzistencijalnih (ne)prilika.  Tako se pokazuje da je Bosna i Hercegovina zarobljena država kojoj će trebati decenije i neke nove  generacije  da  bi  uopšte  uspjela  da  se  nađe  na  civilizacijskom  ekonomskom,  društvenom  i političkom putu demokratije, vladavine prava, pravne države i dostojanstva čovjeka.

~ Demos

Mišljenja iznešena u tekstovima ne označavaju nužno stavove portala Demos.ba